Semplovi, obrade, remiksi, Youtube, reklame i autorska prava

Jedan od najčešćih problema sa kojima se susrećem gotovo svakodnevno je pitanje autorskog prava, da li nešto sme da se obradi, kome se obratiti za dozvolu, šta sme ili ne sme da se koristi. Iako se ograđujem da nisam pravnik, ovaj tekst dolazi iz mog iskustva rada u medijima i diskografskoj industriji i verujem da će mnogima pomoći i razrešiti dileme oko toga da li i na koji način možete koristiti tuđu muziku.

1. ŽELIM DA OBRADIM PESMU, DA LI MI JE POTREBNA DOZVOLA?
DA – Zakon o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije je vrlo jasan i precizan:
– Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje, prevođenje, aranžiranje i druge izmene dela. Član 31
– 
Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, i to naročito:
1) da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica;
2) da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi;
3) da daje dozvolu za preradu svog dela. Član 17
Autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela. Za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada ako ovim zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno Član 19

Dakle ukoliko želite da snimite novu verziju pesme, da je objavite na albumu ili kao singl, objavite digitalno, monetizujete na Youtube kanalu i slično potrebna vam je dozvola autora za preradu dela. Bilo kakvo korišćenje tuđeg autorskog dela u komercijalne svrhe, a ako prodajete pesmu i ostvarujete prihode podrazumeva se da je koristite u komercijalne svrhe, zahteva dozvolu autora kao i regulisanje međusobnih obaveza sa autorom. Ukoliko su dva različita autora teksta i muzike jedne pesme, onda će vam trebati saglasnost oba autora ili publishing kompanije.

Uglavnom nije praksa da se za obradu traži honorar već je poenta u davanju dozvole. Ukoliko se pesma stavlja na CD ili digitalno izdanje dogovoriće se tarifa koju ćete plaćati od prodaje autoru za autorsko pravo a gotovo obavezno će biti uslov da u SOKOJ-u zavedete orginalnog autora muzike, interpretacije ili aranžmana. Moguće je u dogovoru sa autorom da aranžman, ukoliko je bilo izmena, zavedete kao svoj.

Deo domaćih izvođača ima svoje Publishing kuće kojima su prepustili da u njihovo ime dogovaraju i ugovoraju način korišćenja muzike i onda ćete preko Publishera moći da dogovorite način korišćenja pesma. Za one koji nemaju publishere moraćete da ih kontaktirate direktno ili preko izdavačke kuće, a oko nabavljanja kontakta može vam pomoći Sokoj.

2. JAVNO IZVOĐENJE:
Strogo zakonski posmatrano Član 25 Zakona kaže: Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvođenje svoga dela. Izvođenjem, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se javno saopštavanje nescenskih dela (govor, muzika) uživo pred publikom.

Što u prevodu znači da bi vam opet za svaku obradu trebala dozvola autora. Ipak u praksi će vam retko ko zabraniti javno izvođenje dela ako ste cover bend, nastupate na svadbama, kafiću. Posle svakog nastupa trebalo da prijavite šta ste svirali, dok vlasnik prostora na osnovu ugovora sa Sokoj-em plaća mesečnu naknadu za korišćenje muzike. Taj spisak pesama vlasnik kluba, koncertnog prostora, sale za venčanja i slično bi trebalo da na kraju meseca podnese nadležnim organizacijama kao što je Sokoj. Sokoj bi na osnovu tog spiska trebalo da napravi raspodelu i zavede šta je od autorskog materijala izvođeno. Trebalo….

Ukoliko na primer televizija prenosi deo vašeg nastupa ili izvodite obradu u programu uživo, opet vam treba dozvola a televizija kroz svoje košuljjice mora da prijavi šta je emitovala, pod uslovom da ima ugovor sa Sokoj-em. Pod izvođenjem uživo podrazumeva se da obrada neće biti objavljena ili distribuirana sa namerom za prodaju ili ostvarivanje zarade od prodaje muzike. Ovde važi pravilo da delo mora ostati u originalnoj formi bez izmene teksta ili muzike.

3. STRANI AUTORI:
Najveći broj stranih autora poverio je brigu o svom katalogu i autorskom delu takovzanim Publisherima ili Publishing kućama. Ukoliko želite da obradite delo inostranog repertoara i koristie ga na gore pomenuti način trebaće vam dozvola autora koga zastupa Publisher. Većina velikih stranih kompanija u Srbiji ima svoje Publishing predstavnike pa ćete moći preko njih da dobijete dozvolu. Procedura se sastoji u tome da ćete morati da popunite formular u kome navodite način na koji ćete obraditi pesmu, šta u njoj menjate. Od vas će tražiti mp3 fajl novog snimka koji želite da objavite a ukoliko delo menjate morate da navedete šta je u delo konkretno izmenjeno. Takođe navešćete za koju teritoriju ćete koristiti obradu, da li ćete je objaviti samo u Srbiji ili za ceo svet, na koji način, da li je samo CD ili digitalni servisi i slično.

Šta ako, imate originalnu muziku ali u refrenu koristitie deo pesme benda U2 odnosno njihov refren, ali njihovu muziku pevate na svoj tekst? Moraćete da pošaljete opet prevod teksta sa srpskog na engleski kako bi publisher video u kom kontekstu se pesma koristi. Publisheri vam neće dozvoliti preradu dela i korišćnje njihovog dela u nekom pogrdnom kontekstu. Na primer od kompanije Disney nikada nećete dobiti pravo da koristite deo muzike iz crtanog filma ukoliko ćete preko muzike da repujete kako je super biti naduvan i koristiti droge.

Moguće je da će vam po odobravanju obrade, a zavisno od CD tiraža, tražiti da uplatite određenu sumu novca, kako bi obezbedili takozvanu Mehaničku licencu (Mechanical Licence) koja vam dozvoljava da snimite, obradite i distribuirate pesmu. Pod distribucijom misli se na CD, DVD, Vinil, ring tone ili digitalni download ili streaming. Tarife mogu da zavise od Publishera do publishera ali kretaće se od $0.091 po pesmi po broju kopija albuma za CD ili download, $0.24 za ringtone, ili $0.01 za streaming.

U američkom zakonu postoji i mogućnost obrade bez dozvole koju poznaje i naš zakon (Član 54a). Ako je neko već obradio pesmu to automatski znači da je i vi možete obraditi bez pitanja. To u suštini znači da autor ima pravo prvenstva, da odluči da li će dati pravo na obradu prvi put i kome će to pravo dati. Ovo podrazumeva da se pesma ne sme menjati i da u celosti muzika, tekst i aranžman moraju ostati ne promenjeni! Ipak, opet će vam tražiti da platite takozvani statutory royalty rate, moraćete da obavestite autora ili publishera kada ćete objaviti obradu kao i da mesečno šaljete izveštaje o prodaji i redovno plaćate autorska prava od obrade.

4. YOUTUBE:
Snimio sam obradu i okačio sam je na Youtube, zašto mi skidaju pesmu sa kanala? Pre svega da bi uradili obradu morate dobiti dozvolu o kojoj smo već pričali. Vrlo je verovatno da će Youtube u saradnji sa lokalnom kolektivnom organizacijom detektovati kome pripadaju publišing prava pa će deo prihoda direktno raspodeliti organizaciji. Ali ukoliko radite monetizaciju, tj puštate reklame na svom kanalu, onda je to jednako kao da ste prodali snimak na CDu jer gledanjem klipa na Youtubu vi zarađujete na nečijem autorskom delu. Morate pribaviti ili platiti dozvolu da uradite obradu, i u okviru te dozvole dobiti Synch dozvolu, odnosno pravo da audio materijal sinhronizujete sa video materijalom, tj postavite ga kao video materijal. Ukoliko nemate i ovu dozvolu morate je zatražiti ili dodatno platiti autoru ili publisheru.

Većina domaćih autora će vam ostaviti na kanalu obradu gledajući na to kao odavanje počasti i ne želeći da se zameraju fanovima. Ipak, ukoliko vaša obrada ugrozi prodaju originalnog snimka, ili počne da ostvaruje veći broj pregleda onda će autori i tek kako obratiti pažnju.

5. SEMPLOVANJE I KORIŠĆENJE SEMPLA:
SOKOJ semplovanje definiše kao ‘Inkorporaciju nekog zvučnog snimka u novi snimak. Producent može semplovati skriveni deo na snimak – na primer žičane ili bas deonice, može da pozajmi zvuk bubnjeva ili da podigne nekoliko dirki sa klasičnog soul sinmka – i napiše popularnu melodiju preko njega’.

Da pojednostavimo, dopala vam se bas deonica pesme ‘Under preassure’, uzeli ste je direktno sa CD-a i kao zvučni zapis ubacili u ‘Ice, Ice Baby’. Napravili ste novu pesmu ali ste koristili snimak i autorsko delo koje nije vaše. Primera je bezbroj. Ma koliko mali sample bio u sekundaži ili ma koliko da ih je na pesmi morate da tražite dozvolu za svaki sample koji koristite. Ovde se situacija malo razlikuje od obrade jer će vam trebati više dozvola i više će vas koštati

a. Morate da pribavite dozvolu vlasnika snimka 
b. Morate da pribavite dozvolu vlasnika autorskog prava od autora ili Publishera ©
c. Autor odnosno izvođač mora da vam dozvoli i da se saglasi.

Šta su © i ℗? 
© je Copyright odnosno čije je autorstvo tj autorsko pravo, ℗ je Phonogram, odnosno snimak tj vlasništvo nad master snimkom pesme. Na primer, David Bowie je napisao pesmu The Man Who Sold The World, on je samim time © odnosno autor pesme i na tekst i muziku polaže autorska prava. MTV je angažovao Nirvanu da snimi MTV Unplugged na kojoj Nirvana obradi i za MTV snimi obradu pesme The Man Who Sold The World. U ovom slučaju vlasnik autorskog prava nije Nirvana već © pripada David Bowie-ju, dok vlasnik snimka obrade takođe nije Nirvana, već  MTV koji je organizovao i platio snimanje što znači da je MTV ℗.

a. Vlasnik snimka odnosno fonograma je onaj u čijoj organizaciji i sa čijim finansijama je taj fonogram, odnosno snimak zvuka stavljen na nosač zvuka. U današnje vreme kod nas su to najčešće izvođači jer uglavnom sami snimaju i finansiraju snimanje albuma ili singlova. U prošlosti najčešći slučaj je bio da su izdavačke kuće plaćale snimanje fonograma ili davale novac da se on snimi i time postajali vlasnici snimka.

Na primer, Smells like teen spirit, autori pesme su članovi benda Nirvana dok će vlasnik master snimka biti izdavač DGC Records. Da bi koristili deo pesme u svom snimku prvo ćete morati da se obratite vlasniku snimka a u ovom slučaju to je DGC Records.

Za korišćenje master snimka izdavačke kuće će vam tražiti određenu vrstu honorara. Za razliku od obrade, gde ćete plaćati po broju kopija ili prodatih izdanja, ovde ne postoje pravila i dozvola za korišćenje će varirati od procene vlasnika snimka, a uzimaće u obzir koliko je sample-a korišćeno, da li je bitan ili ključni deo dela, da li postoji potencijal da pesma postane hit i slično. Gotovo je izvesno da ćete morati da platite za korišćenje sample-a ukoliko želite da objavite pesmu.

Američko pravo dozvoljava korišćenje sample-a u smislu “pravičnog korišćenja”, gde je namera da se umetnicima omogući pozajmica, prerada ili komentar postojećih umetničkih dela. Ipak ovo je siva zona često vrlo oboriva na sudu. Parodija, karikatura ili prosto citiranje je moguće i dozvoljeno bez dozvole i u našem zakonu  ali se plaća naknada, uglavnom kroz kolektivni sistem, i ukoliko nedovodi u zabunu u pogledu izvora dela.

Što se domaćeg zakonodavstva tiče, Savet autora Sokoja smatra da se autor projekta smatra autorom dela. Obaveza autora novog dela je da pribavi dozvolu za korišćenje sempla, kao i da ispuni moralnu obavezu – na nosaču zvuka (CD-u) potrebno je označiti čiji su se citati koristili.

Što se samog plaćanja tiče, najverovatnije je da će vam vlasnik snimka tražiti fiksnu sumu koju ćete platiti jednom bez obzira na tiraž ili buduće načine korišćenja i time ćete dobiti dozvolu za korišćenje snimka. Ovo je donekle i praksa jer vlasnik snimka koji vam ustupi snimka neće dobijati novac od javnog emitovanja pesme. Postoji i drugi način koji podrazumeva da vlasniku snimka ponudite deo procenta pesme i umesto plaćanja unapred davaćete po prodaji, ili ćete napraviti kombijaciju plaćanja manjeg honorara i učešća u vlasništvu nad snimkom.

U novijoj domaćoj praksi dešava se da su bendovi vlasnici master snimka odnosno fongrama pa ćete biti u prilici da sve dogovorite sa autorom. Kako izdavači danas sve manje finansiraju snimanje albuma, sve je češće da će izvođači tj autori ovo pravo zadržati za sebe i ostati vlasnik fonograma.

b. Kao i kod obrade vlasnik autorskog prava je onaj ko je pesmu napisao, bilo da je reč o muzici ili tekstu. U tom smislu za korišćenje sample-a pored dozvole vlasnika snimka, tj master prava, moraćete da dobijete i dozvolu vlasnika autorskog prava ili Publishing kompanije koju je autor ovlastio da pregovara u njegovo ime. Ovde će bitna komponenta dozvole biti i moralno pravo autora da odlučuje na koji način će se koristiti njegova muzika i lako može da se dogodi da vam autor neće dozvoliti korišćenje sample-a.

Na primer, poznato je da članovi benda Abba ne dozvoljavaju korišćenje sample-a svoje muzike, i da je Madonna druga osoba na svetu koja je uspela da dobije dozvolu za sample njihove muzike i to za pesmu Hang up. Michael Jackson recimo nikada nije voleo da daje dozvole za korišćenje sample-a.

Poznati su slučajevi Vanila Ice koga su tužili Bowie i Mercury za sample pesme Under Pressure, a koji je završen tako što su oni postali koautori pesme, ili slučaj MC Hammera i Rick Jamesa po istoj osnovi.

U najvećem broju slučajeva, autor će dati svoju saglasnost ako to ne ugrožava njegov umetnički integritet, a vaša obaveza će biti da autora potpišete kao ko autora numere kome će sledovati deo autorskih prava od svake prodaje ili emitovanja vaše presme ili verzije pesme.

Da li mogu da presviram sample?
Da, ovo je jedna od opcija kojoj neki muzičari pribegavaju. Time recimo izbegavaju dobijanje dozvole od vlasnika snimka, jer niste koristili originalni snimak, već  vam onda samo treba dozvola autora za preradu dela. U tom slučaju više ne govorimo o semplovanju već o obradi i korišćenju delova originalne kompozicje. Neki muzičari će ići i na opciju da presviraju delo tako da ga izmene  stim da ono samo podseća na originalno delo ali nije isto. U tom slučaju morate voditi računa o tome šta zakon kaže, a opet rizikujete tužbu.

Da li mogu da koristim samo nekoliko sekundi? 
Jedan od najvećih mitova muzičke industrije je da smete da koristite muziku do 30 sekudni besplatno, ili samo nekoliko taktova. Ovo apsolutno nije tačno i sebe ćete samo uvaliti u problem koji će se verovatno završiti tužbom ili plaćanjem odštete. Za bilo kakvo korišćenje muzike u komercijalne svrhe, reklame, film, tv emisije i slično potrebna vam je dozvola.

Remix: Kod remiksa je apsolutna ista stvar kao sa sample-om, potrebne su vam dozvole autora, interpretatora i vlasnika snimka. Nemate pravo da bez dozvole pravite remikse kao ni da ih postavljate na Soundcolud, Youtube ili slično. Ovo važi i za DJ-eve koje kače svoje promo mikseve na recimo Soundcloud.

6. FILM I TELEVIZIJA:
Kod filma situacija je slična kao kod sample-a, potrebna vam je dozvola autora kao i dozvola vlasnika snimka. U ovakvim situacijama tražiće se od vas honorar koji je uglavnom fiksni i koji će vam omogućiti da muziku stavite na film, koristitie je za DVD izdanje ili TV emitovanje. Autor će sasvim izvesno tražiti da muzika bude potpisana na odjavnoj špici kao i da se preko takozvanog Q sheeta obrasca prijavi svako emitovanje koje bi trebalo da zabeleže lokalne organizacije kao što je to Sokoj.

Za televiziju je apsolutno ista stvar, za bilo šta na televiziji ili radiju potrebna je dozvola autora i vlasnika snimka. Zakon je jasan, korišćenje muzike, bilo izvodjenjem i emitovanjem bilo emitovanjem snimka u sinhronizaciji sa drugim audio ili audiovizulenim kompozcijama, a to je bilo šta na radiju ili televiziji, potrebna je dozvola, svih navedenih. Nažalost, naša praksa je da u TV emisijama podvlače bilo koju muziku smatrajući da je dovoljno da se ona samo nađe potpisana na odjavnoj špici. Vrlo često se dešava da se čak ta pesma ni ne prijavi kolektivnoj organizaciji čime je televizija praktično besplatno i bez saglasnosti dobila emitovanje. Saglasnost autora ovde je bitna komponenta jer autor može da zabrani stavljanje svog dela u kontekst koji on misli da nije prikladan. Na primer bend Soundgarden može da odbije da svoju pesmu ustupi emisiji koja se bavi narkomanijom među muzičarima devedesetih.

7. MUZIKA ZA REKLAMU
Za reklamu je potpuno ista situacija kao za film, stim što će tarife biti mnogo veće jer se radi o reklamiranju proizvoda od koga neko zarađuje pa samim time ćete i vi želeti da zaradite. Postoje čitave knjige o publishingu, koliko košta muzika za film, reklamu, koji parametri se uzimaju u obzir i slično. Za ovu priču je bitno da vam je potrebna A) dozvola autora B) dozvola vlasnika snimka (što takođe može biti autor) C) dozvola interpretatora.

Nema razlike da li koristite 5 ili 50 sekudni, svi autori i interpretatori imaju pravo da vas odbiju, da traže scenario reklame, u kom kontekstu se pesma koristi, koji se proizvod reklamira, kao i da traže tarifu koju oni žele.
Član 114. Zakona kaže da interpretator ima pravo ’da se suprotstavi stavljanju u promet snimka svoje interpretacije, ako snimak sadrži tehničke nedostatke koji ugrožavaju integritet interpretacije, a time i renome interpretatora; da se suprotstavlja iskorišćavanju svoje interpretacije na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled.

Postoji opcija i da marketinška agencija angažuje muzičare da snime svoju verziju neke pesme koju žele u reklami, time izbegavaju plaćanje licence vlasnika fonograma i interpretatora, i ostaje im samo dozvola autora dela. Ovo ćete često čuti u reklamama kada su u pitanju poznati strani hitovi, jer u ovom slučaju troškovi ponovnog snimanja pesme su manji od honorara koji će tražiti izdavači kao vlasnici snimka.

Nikola Jovanović
* Hvala Ognjenu Uzelcu i organizaciji Fair Share na savetima prilikom sastavljanja ovog teksta

Ako vam se dopada podelite to sa svetom!
Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Pin on Pinterest1Share on TumblrShare on LinkedIn0Share on Google+0

Comments

comments