Umesto uvodnika
Kontra magazin je postojao deset godina. Ovim postom prestaje da postoji.
Lako je pisati krivi su mediji, krivi su novinari, društvo, promenilo se vreme, nema sponzora.
Istina je da to što smo mi radili gubi smisao. Ili je izgubilo smisao.
Kontru sam pokrenuo, pre sada više od 10 godina, sa grupom kolega i prijatelja kako bismo dali više prostora u medijima onome što je nas tada zanimalo a to su bili svi aspekti popularne kulture. Situacija je tada bila bitno drugačija, internet je bio tek u povoju, ADSL je bio misaona imenica, a entuzijazam je prštao na sve strane, makar u našoj redakciji koja je u tom trenutku brojala čak 28 članova.
Za deset godina se mnogo toga promenilo. Ipak ostalo je da je svima nama koji smo učestvovali u stvaranju Kontre ovaj magazin bitna tačka u profesionalnoj karijeri. Mnoge moje kolege, pa i ja lično, svoje prve profesionalne angažmane dobili smo zahvaljujući svome radu na Kontra magazinu.
Kontra je uvek insistirala da bude u svemu prva, da prvi imamo informacije, da objavljujemo samo proverene stvari, da kritikujemo kako bi stvari išle na bolje a ne da pljujemo bez razloga. Današnje novinarstvo i serviranje informacija me ni malo ne zanima. Bilo kakva kritička misao odmah se dočekuje na nož, copy paste je glavno oruđe većine novinara, redakcije su dovedene do minimuma pa su novinarima nabijene kvote broja vesti i članaka koje dnevno moraju da objave, zato svi objavljuju iste vesti. 90% objavljenih vesti i članaka su PR saopštenja pojedinaca ili agencija, veliki broj tih saopštenja je laž, od broja posetilaca manifestacija do ličnih i profesionalnih uspeha ljudi sa estrade. Laž je teško demanovati, čak i kada obrazložite istinu, a ljudi bez ikakvog talenta glavne su zvezde sherovanja postova na Fejsbuku ili Tviteru, i razlog nabijanja posete sajta. Nije bitno da li će Pearl Jam ili One direction stvarno doći u Beograd već je bitno da taj dan vi zabeležite najveću posetu. U ovakvom okruženju nema mesta za Kontru i ono što smo mi radili. Niti ja imam entuzijazam da takvu jednu stvar guram po svaku cenu.
Ne postoji način na koji mogu da se zahvalim svim ljudima, pojedincima i institucijama koji su nam pomogli, koji su verovali u nas i shvatili nas ozbiljno iako smo krenuli kao mali magazin sa nekoliko stotina poseta nedeljno. Filmske kuće, izdavači, festivali, domovi omladine, PR menadžeri, Arena, organizatori koncerata… hvala vam svima na saradnji i druženju!
Kontru od danas pretvaram u lični blog koji će se pre svega baviti muzikom i muzičkom industrijom na način na koji mene ta tema zanima lično i profesionalno. Sve što ovde napišem biće odraz mog ličnog razmišljanja i istraživanja, sa dozom kritike koju je Kontra uvek imala.
Ostavljam sebi pravo da Kontru vaskrsnem u nekom drugom obliku ili vremenu, kad budem procenio da to ima smisla.
Za sada stavljam tačku na jednu lepu priču koja nam je svima promenila život, i pokazala da je sve moguće.
U Beogradu, 5. jula 2014. godine
Nikola Jovanović
